РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

1.   дра̑го , n.  adj.   (ст.)   das Lieb , amatus aut amata , cf.   драги   [1] , драга  [ 1   драган , дика   1 ] : Јарко сунце, на високо ти си! | Драго  моје, на далеко ти си .
2.   Дра́го , m.   ( јуж. )
1.
hyp. v.   Драгић   und   Драгутин . [ cf.   2   Драга ].
2.
  (у Ц. г. )   који чинећи свашто говори: „драго ми је“ :   Драго  је сам себи најприђе врат сломио .

Речник косовско-метохиског дијалекта

Драго  м.   и. забележено у ДК. 1778 год. у секу Брњаке         .  — У В.   2.   Дра́го  м. 1)   RJA. Drago  м.

Речник дубровачког говора

/   дра̑го   /   изр.   ба̏ш ми је дра̑го   кад се изражава задовољство због нечега што се десило или што је неко некоме саопштио (често је то само учтива фраза).  –   Ба̏ш ми је дра̑го што̏ Вас ви̏дӣн! – Чу̏о сан да сте се та̏мо ли̏јепо па̀сали, ба̏ш ми је дра̑го!   како му̀ дра̄го   било како, не баш прилично.  –   Ва̏зда је обу̀чен како му̀ дра̄го. – Нѐмо̄ј ми то̑ учѝнит како му̀ дра̄го!

Речник говора Прошћења

дра̑го , прил.  —
1.
срдачно, љубазно
2.
  било који.  —   Који му драго нека дође.
дра̑го , непр. , — инат, ћеф  —   Оћу, драго ми је, шта ми можеш.