дра̑ги̑, го̑га ( и дра̑га) m.(ст.)der Geliebte, amatus [vide1драго]: Ој ђевојко, имаш ли драгога ? | Имала сам брата и драгога.
Речник косовско-метохиског дијалекта
дра̑ги, а, о
1.
прид.Наводим овај придев у овом облику зато што се он у народу чује и у ном., а неодређени вид самостално нисам забележио.Дра̑ги ка̏мен и дра̑го каме̑ње. — Сву дра̑гу ноћ што су препоја̏ли. — Дра̑го ле̑то ја сам се му̏чила око̏ њега. — Дра̑го ле̏то тако̑ седи̑.Прил. —
2.
прил.од воље: Дра̑го му и дра̄го̏ му. — Дра̄го̏ ти и дра̑го ти. — Дра̄го̏ ји и дра̑го ји. — Узни ко̏лико ти дра̑го. — Чи̏ни што ти дра̑го. — Како ти дра̑го(т.ј. како хоћеш). — Чи̏ните како ви дра̑го. — Немо̑јте како му дра̑го(т.ј. како било, макар како). — За де̏цу дра̑го ви(т.ј. не браним).Расн. — Дра̄го̏ ји ва̏ла.НСБ. — А. Оку ли? — Б. Дра̄го̏ ти!ГСуд. — Кад и̏ма је̏дно и два̑, дра̄го̏ му. — Куј му дра̑го. — У оваквим примерима акценат је кратак: дра̏го ти се̏ди, дра̏го ти и̏ди. — Дра̏го ти у̏зни, дра̏го ти оста̏ви. — Дра̏го му нек он до̑ђе, дра̏го нек пра̏ти кога̑. — Дра̏го му би̏јо, дра̏го му не̏ бијо.БМ. — Дра̏го ти у̑рме, дра̏го ти што ти дра̑го. — Дра̑го ти жи̑ви, дра̑го ти немо̑.БП. — У̏зни дра̏го во̏ду дра̏го мле̑ко. — А. За̏што тако̑? — Б. Тако̑ ми је дра̑го. — У В.дра̑г, дра́га, го, (дра̑ги̑, га̑, го̑) , у RJA. drȃg прид.