Српски рјечник

дра̑ги̑ , го̑га  ( и дра̑га ) m.   (ст.)   der Geliebte , amatus  [ vide   1   драго ]: Ој ђевојко, имаш ли драгога  ? | Имала сам брата и драгога .

Речник косовско-метохиског дијалекта

дра̑ги , а , о
1.
 прид.   Наводим овај придев у овом облику зато што се он у народу чује и у ном., а неодређени вид самостално нисам забележио.   Дра̑ги  ка̏мен и дра̑го  каме̑ње.  — Сву дра̑гу  ноћ што су препоја̏ли.  — Дра̑го  ле̑то ја сам се му̏чила око̏ њега.  — Дра̑го  ле̏то тако̑ седи̑.   Прил.
 —
2.
 прил. од воље :   Дра̑го  му и дра̄го̏  му.  — Дра̄го̏  ти и дра̑го  ти.  — Дра̄го̏  ји и дра̑го  ји.  — Узни ко̏лико ти дра̑го .  — Чи̏ни што ти дра̑го .  — Како ти дра̑го   (т.ј. како хоћеш).  — Чи̏ните како ви дра̑го .  — Немо̑јте како му дра̑го   (т.ј. како било, макар како).  — За де̏цу дра̑го  ви   (т.ј. не браним). Расн.  — Дра̄го̏  ји ва̏ла.   НСБ.  — А. Оку ли? — Б. Дра̄го̏  ти!   ГСуд.  — Кад и̏ма је̏дно и два̑, дра̄го̏  му.  — Куј му дра̑го .  —   У оваквим примерима акценат је кратак : дра̏го  ти се̏ди, дра̏го  ти и̏ди.  — Дра̏го  ти у̏зни, дра̏го  ти оста̏ви.  — Дра̏го  му нек он до̑ђе, дра̏го  нек пра̏ти кога̑.  — Дра̏го  му би̏јо, дра̏го  му не̏ бијо.   БМ.  — Дра̏го  ти у̑рме, дра̏го  ти што ти дра̑го .  — Дра̑го  ти жи̑ви, дра̑го  ти немо̑.   БП.  — У̏зни дра̏го  во̏ду дра̏го  мле̑ко.  — А. За̏што тако̑? — Б. Тако̑ ми је дра̑го .
 — У В.   дра̑г , дра́га , го , ( дра̑ги̑ , га̑ , го̑ ) , у RJA. drȃg  прид.