дра̑г , дра́га , го  ( дра̑ги̑ , га̑ , го̑  adv.   дра̑го , comp.   дра̏жи̑ )

1.

  (по југоз. кр. )   theuer (hoch im Preise) , carus . vide   [2]   скуп .

2.

  theuer (lieb) , carus , cf.   [vide]   мио : драги  брате мој ; Мајка ми је дра́га  | Сису ми је дала, | Другу рекла дати | Кад пођемо спати . —  Није благо ни сребро ни злато | Већ је благо што је коме дра̑го дра́ге̑ во̏ље̑,

3.

  bereitwillig , gern, mit Vergnügen , animo lubenti  [ vide   драговољно ].

4.

  Ил’ је сила ил’ је дра́га  воља  ?   freier Wille , libera voluntas .

5.

  драго ми је , mir beliebt es, so will ich , sic volo : што му драго .