Српски рјечник

1.   ску̏п , m.  ( loc.   ску̀пу )   јесу ли сви у скупу  ?   beisammen , simul  [ cf.   сакуп ]: Батрић  ето на скуп  на  Цетиње .
2.  [ ску̑п , [ску́]па , по  ( comp.   ску̏пљи̑ ), adj.   theuer , саrus . — Из I. издања. — cf.   драг   1 .]

Речник косовско-метохиског дијалекта

ску̑п , а , о  прид. , комп.   ску̏пши  и по ску̑п :   О̑вде је сва̏ка ства̑р ску̏пша  се у Бео̏граду.  —     У ДК. 1788 год. пише:     То време беше скꙋпо жито .  — у В.  и Br. Iv.   2.   skȗp , skúpa  (комп. skȕpljî ) прид.