Српски рјечник

ми̏о , ми̏ла , ми̏ло
1.
  lieb , carus . [ cf.   драг   2 , милани , милени , милостан  ( милосан ) ].
2.
  Хрв. )   мени га је мило , ich bedauere ihn (aber doch : он ми је мио , ich habe ihn gern) , cf.   жао  [   жалити1б.2   2 ].
3.
  н. п. нема воћке (на дрвету)   ни о̀д мила , gar nichts , nihil .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ми̏о , ми̏ла , ми̏ло  прид. :   Коме̑ ти је најми̏ло , здра̏ви то̏ме.   Расн.  — Изри̏нуо сам а̑р, очи̏стијо, побри̏сао од ми̏лога  Бо̏га!

Речник дубровачког говора

ми̏о , ми̏ла , ми̏ло  придј.   не означава се субјективно осјећање према некоме, него особина коју неко посједује у себи, својој природи, изгледу и сл. без обзира на наш став према њему.  –   Ми̏ла је и тѝха, па је сва̏к ра̏до при̑ма̄ у̀ кућу.