Српски рјечник

1.   дру́га , f.  ( pl.   дру̑ге )
1.
  die Gefährtin , socia  [ cf.   другарица , дружбеница , пајташица ]: Празна рука, мртвој друга .   Жене у разговору реку једна другој : немој, друго ! јадна друго !   (људи би у оваком догађају казали један другоме : брате ! ).
2.
  нема друге , нема јој друге , ihr gewachsen, gleich , par : Ни вила јој белћи друга  није .
2.   дру̏га , f.   дрво, као велико вретено, што жене конце препредају на њега и плетиво преду ,   die Zwirnspindel , fusus duplicandis filis . Вретено се обрне доље кад се преде, а друга се обрне упријеко од себе . cf.  [ махаљка   2 ] [ маљка , махавица  ( мааница ) штиља ], штиљега .

Речник говора Прошћења

дру́га , -е̄ , ж.  — жена.  —   Ни вила јој по љепоти друга није. Немој, друго! Друго моја, што ме снађе.