ма̀ха̑љка  [ маљка ] f.

1.

  das Bret auf dem der Hanf abgeklopft wird , frangibulum pro cannabi .   Махаљка је на два дрвета као коца у висину према човјеку попријеко утврђена растова потанка и с обје стране оштра дашчица у ширину с добре шаке; ко маха он узме набијену ручицу конопље или лана, па стојећи удара њоме о махаљку, те испада поздер . cf.  [ 1   ашка   1 ], махача .

2.

  (по јуж. кр. )   vide  [ 2   друга ] штиљега .