Српски рјечник

1.   ма̑шка , f.
1.
vide   махаљка   [1] .
2.
  Шумад. )   палица којом се одбија клис или попик или лопта . cf.   палица   [4]  [ 3   лакат ] ; [ cf.   ћералица ].
2.   ма̏шка , f.   кад се игра лопте па се не погоди ,   Fehlschlag , ictus vanus .

Речник говора јужне Србије

ма́шка  ж   штап који се употребљава у игри клис   ( Црна Трава ).

Речник дубровачког говора

ма̏чка  ж   ген. мн.   ма̏ча̄ка̄ (   рјеђе:   ма̏шка )
1.
омиљена домаћа животиња у дубровачким кућама.  –   Мо̏же се ри̏јет да у̀ на̄с ѝ не̄ма̄ ку̏ће̄ бѐз мачке̄.
2.
  врста морске рибе (дивљач).  –   У̀хитӣ се у̀ мрежу и по ко̀ја̄ ма̏чка.   изр.   не̑ће ма̏чка ла̑рда   каже се кад се претпоставља да ће нека особа прихватити нешто што јој се у било ком погледу свиђа или јој је од користи.  –   „Је ли, ду́ше̄ ти, у̏зео о̀не̄ со̑лде о̀(д) тебе?” – „Ѐ, не̑ће ма̏чка ла̑рда!”
ма̏шка   в.   мачка .