Српски рјечник

ла̑кат , кта , m.  ( pl. gen.   лака́та̑ )
1.
  der Ellbogen , cubitus :   окренути коме лакат .
2.
  die Elle , ulna  [ cf.   аршин , ендезе , риф ]: триста лаката (н. п. пропао у земљу) ; Неком дукат, неком свите лакат .
3.
  Ц. г. )  [ vide   1   машка   2 ]. cf.   ћералица .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ла̑кат , ла̏кта  м. ; ла̏кти  ген. пл.  —
1.
  У В. и у RJA.   lȃkat , lа̑kta  м. а. и  с.  : 1.   Наслони̏ла се на ла̑кат . — Болу̑ ме ла̏ктови .  — Одмери̏јо му од ша̏ке до ла̏кта .  — Ћу̏шнуо га лакте̑м .
2.
  мера за дужину, по прилици пола аршина :   Да̏до му пе̑т ла̏кти  пла̑тно.       У овом значењу забележено је у ДК. 1761 год. у Приштини:     Писа бл. Петкѡ грош, ПавꙊна лакта плат(на).       У Пећи 1769 год.: Писа Анћа є҃ лаката платна. 1764 год. у Витини: .:     Писа Анћа г҃ лакта палат (платна).       У Добриној Луци 1766 год.:     Писа Томаниа в҃ лак (та) платна.

Речник дубровачког говора

ла̏кат  м   стара дубровачка мјера за дужину.  –   И̏ма̄ ту̑ пе̑т ла̏ка̄та̄ ду̀бровачкијех!
/   ла̑кат   /   изр.   до̀бит о̀(д) шаке̄ до̀ ла̄кта   не добити ништа, али у ружном смислу, односно ружно речено.  –   Што̏ је све̏ за̀ њӣх учѝнијо, па је на ко́нцу до̏бијо о̀(д) шаке̄ до̀ ла̄кта!