РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

1.   е̑ ,   he , he : е ! брате мој, шта ћемо сад?   е  то је што друго!   е̑  да̑!     so?     sic?   ȇ  да̏ , warum nicht gar?
2.   е̏   (по југоист. кр. )
1.
vide   јер   [2] :   Петро  проси, Ана  се поноси, | Е  је Петра  влахиња родила —   Е  се сердар добро осветио —   Е  су њему двори опанули.
2.
  daß , quod , cf.   да   [2]   б : Не бих те трпљео да бих знао е  ћу сокола извести из тебе ; Збори млада е  их дома нема .
прдња́че̑ње   е , n.   das Vorangehen , anteitio .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   ȅ  узв. :   Ȅ , фа̄ла̏ му!   Расн.  — Е̏ , ва̏ла, ја за ви̏ше ти не мо̏гу да̏т.  — За̏што сте га ми̏кли, е̏ , ра̏тос га уби̏јо!   Расн.  — Тава̏ко, е̏ , ђи̏ди!  — Сметени̑к је, е̏ , бо̏же једи̏ни.  — А, море пасу̑љу, е̏ , ду̏шману!   Гојб.  — Де̏ си, коломбо̏ћу, е̏ , јуна̑ку мо̑ј!   Гојб.  — Е̏ , га̑јле ме!   Г. Суд.  — До̑ђе, мо̏ре, е̏ , ка̑рна му би̑ло!   Расн.  — Е̏ , те̏шки риба̑ри ото̏ше!   Гојб.  — Е̏ , ти што о̏ћеш, ја не̑ћy.  — Е̏ , чу̏дно ми чу̏до.  — Е̏ , Кр̑сто, шта ћемо са̏д!  — Е̏ , е̏ , да не̑ће о̏ни то да растакси̑ме?!  — RJA. 2. е̑  узв.
2.   е̏  узв.   и употребљава се место речи доста: На пр. неко сипа из једног суда у други што било у течном или зрнастом стању, онај други који пази да се не прелије или да каже кад је доста рекне :   Е , до̏ста je!   И сам узвик је доста и јасно да треба да се престане сипати или говорити и сл .
3.   е̑  узв.   зар :   А. Доша̏о сера̄шће̏р сас во̑јску. — Б. Е , доша̏о, је̏с?!
4.   е̑  узв.   глас којим се потврђује постављено питање, јесте :   А. Јеси ли приста̏вила пасу̑љ? — Б. Е̑ , да̑де.  — У RJA. 3. е́ .
5.   е  глагол.   енклитика од глагола јесам, је :   Ка̏ко је да̏ е , тво̏је је.   Кл.

Речник дубровачког говора

е̏  (отворено) узречица без посебног значења, али и онда кад се саговорник, завршивши разговор, сјети да још нешто није рекао, као и приликом сусрета с неким.  –   Е̏, забо̀равијо сан ти ри̏јет да сан би̏јо у Ви́да. – Е̏, а̀дијо! Ка̏ко си?
е̑   да (потврдна рјечца).  –   „Хо̏ћеш ли ѝ тӣ до̑ћ?” – „Е̑, сѝкӯро.” – Е̑, е̑, дра̑га̄ мо̀ја, то̑ ти је кад нѐсрећа хо̏ће!   изр.   е̑ ма зна̑ш   кад се некоме нешто приговори, заврши се овом узречицом као појачањем приговора.  –   У̀зми са́ма што ти тре̏ба̄, не́ћу те ја̏ слу́жит до̏вије̄ка, е̑ ма зна̑ш!