Српски рјечник

да
1.
  dass , ut  [ cf.   јере   2 , нека   2 ]: казао сам му да  дође   и да  донесе .
2.
  wenn , si : да  сам знао да ће тако бити ; Да  змија окуси од мене, отровала би се ; Да  је вина, и стрина би пила ; Да  је мене ћело добро бити, не би Лазо  на Косову  погинуо : Да  бих знао и на кози орати ; Да  зна мушка глава | Што ј’ одољан трава . — [ vide   2   е   2 ].
3.
  wünschend , optative : Да  си жив и здрав ! du mögest leben und gesund sein!     vivas et valeas ! Да  Бог наспори ! Да  Бог не украти ! да  си поштен ! да  ви чујем здравље !
4.
  gebietend unb verbietend : одмах да  идеш кући ; сад да  платиш човјеку што си му дужан ; да  се нијеси макао одатле .
5.
  fragend , interrog .: да  нијеси што изгубио  ? Да  није Турчин под капом  ?
6.
  denn , ergo : да  ко си  ? да  како је кад није тако  ? да  шта је кад није то  ?
7.
  да ако ,   ja , wenn  —,   ita si  — [ cf.   хелбетена  ( елбетена ). шат ]: да ако  удари киша , es wird vielleicht doch regnen (man wünscht dass es regne) , да ако  не удари киша , еs wird vielleicht doch nicht regnen (man wünscht dass es nicht regne) .
8.
  ja , ita , cf.   [2]   ја   [1] , [ 2   еја ] : да да ; да  како , да  Богме , allerdings , freilich , omnino , utique .
9.
  als Ausruf der Verwunderung : да  чудно ти га превари ! да  лијепа ти је, јади је убили !

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   да  св. и  узв.
1.
  св. :   А да , бога ти, по̏пе, кад се тако̑ залакрди̏сасмо, да  те пи̑там, ама пра̏во да  ми ка̑жеш.   Исп. RJA. da  I, 1., а., а), сс).  — Да  се не̑си мр̏днуо ота̑ле̑к, се ћемо те уби̏т.   RJA. I, 1., а., b).  — Тако̑ ти учи̏ни, па куд пу̏кло да  пу̏кло.   RJA. I, а., с), аа) . — Ка̏мо да  је̏сам, но не̑сам.  — Да  oћe да  гa пу̏шти Бо̑г и ју̏трошња Света̑ Пе̑тка то да  учи̏ни, вала̑ би ме запа̑мтијо.  — Да  не да̑ Бо̑г   (каже се место не, није).   RJA. I, 1., b., аа).  — Да  си про̏клет, чо̏вече, и ни̏кад беруда̑ да  не видиш!  — Да  Бо̑г да, ама није прӣли̏ка.  — Да  ни̏је у̏рок, гове̏да ти ове̑ го̏дине кај ѕве̑зде.  — Да  се роди̑ и на дрво и на ка̏мен, ама ја да  га не је̑м   (каже неко кад му се понуди напр. проја, пасуљ, а он то не воли да једе).   RJA. I., 1., b., α), a).  — Отвори̏смо мага̏зу, кад што да  ви̏диш, по магазе све испрету̑рано.   RJA. I, 1., с, а), сс).  — Да  не̑си нага̏зила на мађи̏је?   RJA. I, 1., с., b).  — А да , Ѕа̑нo, кр̏ста ти, шта вели̑ теза Са̄нфи̏ла за о̑но што сам те моли̏ла да гу пи̑таш?  — A да  не заде̑вај гa, кад ти вели̑м.   RJA. I, 1., d., b).  — Од са̏д, чипчи̏је, да  ви је на зна̑ње, оћу четврти̏на да ми се донесе̑ код ку̏ће, а не кај до са̏д.   RJA. I, 2., а., β., а).  — Кри̑ла да  и̏маш, уте̏ћ не̏ мош.   RJA. I. В.  — И та ђи̏ди ве̏ра трӣ да̏на да  тро̏шку ле̏ба ни̏је тури̏ла у уста.   RJA. I, В. ,   8. , b., b).  — Ама не да̑м му како он о̏ћe, пa да  знам да ћy проси̏т од вра̑та до вра̑та.  — Да  је се на̏ бога каме̑њем га̄ђа̏ла, грђе гу не̏ би би̑ло.   RJA. I, с., β., а.  — Кад го̏ћ да  го̏ћ, па то ће да би̏дне и дру̏го не мо̏же да би̏дне.  — Кад го̏ћ да  го̏ћ, он ће ми па̏с у̏ руке.
2.
  узв. :   Да̏  ако Бо̑г и на̏ма да̏дне кад го̏ћ!  — Да̏  ако се и ја не оку̏јем на ова̑ј све̑т!  — Уби̏ли ноћа̏с Ле̑мпу Ка̏лића. — А да̏ , уби̏ли!?   (изражава се и питање и чуђење).  — Да̏ћеш ми, Ка̑но, чара̏пе, је ли? — А да  но̑, да̏ћу ти, је̏с!   (Значи неће дати).  — А да , да̑де, ви̏ди како се заде̑ва ова Са̑вка! RJA. II. 3. d. — Ӓ да  ово није кућа но коша̏ра.   Упор.   а .
2.   да   прош. глаг. придев од дати ,   дао ( ао  дало а , али без дужине).  —   Добро ве̏че! — Добро ти бо̑г да .  — Да бо̑г да  и дана̏шњи да̑н, кућа му изгоре̏ла!

Речник дубровачког говора

да̏  вез.
1.
  него.  –   Да што̀ си ми̏слијо? И̏де̄н ѝ ја̄ с то̏бо̄н.
2.
  кад.  –   Учѝнијо би о̑н то̑ да би ту̏рскӣ кла̏њо̄!