ел, (по јуж. кр.)videјер[2], cf.е: Ел од друста ништа вајде нема — Ел погуби стара Ћејван-агу — Ел он знаде Вуковић Анђелка — Ел те чуо доброга јунака.
Речник косовско-метохиског дијалекта
е̏л
1.
скраћено од је ли: Е̏л си гла̑дна? — Е̏л си же̑дна?Пећ. —
2.
Xоћe ли: Е̏л ћy да га зако̏љу? — Е̏л ћe да ги убију? —
3.
Има ли: Е̏л и̏ма држа̏ву и̏ч?(т.ј. има ли што од државе).БМ. — У В. и RJA. н. Исп. 6. е.