Српски рјечник

ѐте̑   Ресави  и у Лијевчу )   vide   ето .

Речник косовско-метохиског дијалекта

е̏те  и ете̑   ето :   Чко̏ла е̏те  де̏ је.   Пећ.  — Ȅтe  тако̑ ти је та рабо̏та.  — А. О, Стани̏ја! — Б. Ȅтe  иде̑м, е̏те .  — Ту̑ бли̑зо седи̑ море, ете̑  де̏ гу је ку̏ћа.  — Кад о̑н ете̑  ти гa иде̑ одне̏куд.  — Eте̑  ти, на̏!  — Е̏те  ти га Да̑на сти̏же.   БМ.  — Е̏те што ти о̏гради.   Расн.  —   Место „ево ме“, „идем“ често се у Вучитрну каже само: Е̏те , е̏те!  — Ду̑ша ми до̏шла е̏те  ту̑.   БМ.  — Е̏те  тава̑ ћа̑ше да ги закр̏ви.   БМ.  — Е̏те  га газда По̑та.   БМ.  — Е̏те  трӣ пу̑т.   Прил.  — Е̏те  мифта̑р.   Кл.  — Е̏те  ти га чо̏век.   БП.   В.  и RJA.   ètȇ  и ȅto

Речник говора јужне Србије

ете́   ето.   „Ете́ што уработи́сте!”   ( Врање ).