- Расковник: речничка платформа

жѐна , f. ( voc. же̏но pl. gen. же́на )

das Weib , femina . У Дубровнику рече се свакој непознатој : жено !

die Frau , uxor [ cf. баба 3 ]: Не стоји кућа на земљи, него на жени .

же̏на , е̑ ж. У ДК. у с. Рибари 1799 год.: за з(дравље) жени своеи .

жѐна ж

женска особа. – Са̏д је ту̀да̄ па̀сала јѐдна жѐна у цр̀ну.

супруга. – Пр̀ва̄ му је жѐна би́ла и(з) Сла́но̄га, а дру̏га̄ о̀до̄вле и̏з Гра̄да.

жена која се унајми за обављање неких кућних послова (прање, рибање и др.). – Да̀нас ће ми до̑ћ жѐна за пра̏т ро̏бу.