Српски рјечник

1.   ба̏ба , f.  ( gen. pl.   ба̑ба̑ )
1.
очина или материна мајка ,   die Grossmutter , avia . [ cf.   стара   2 ].
2.
  стара жена ,   altes Weib , vetula . [ cf.   стара   1 , старица ].
3.
  у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Дубровнику    се свака   дојкиња    и дадиља    зове баба , макар била и дјевојка од 12 година ,   die Amme , Kindsfrau , nutrix , ancilla curans parvulos .
4.
  многи муж зове своју жену   [2] бабом,  ако и није стара .
5.
  гдјекоји и за пуницу   [1]  реку :   моја баба , die Schwiegermutter , socrus .
6.
 [ Баба ]   планина у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Србији    између <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Ниша    и <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Параћина    [близу Мораве    изнад села <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Лешја , у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  срезу параћинском <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  округа моравског ] ,   ein Berg in Serbien , mons Serbiae .
7.
 [ Ваба ]   ein Berg in der Herzegowina , mons Hercegovinae .
8.
  превести бабу , кажу дјеца кад баце малу плочицу од камена преко воде, али је тако баце да одскаче поврх воде .
2.   ба́ба   [*] , m.   ( ист. )   vide   бабо .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ба̑ба , ба̄бе̑  м.   деда, очев отац, неки пут ста̏ри ба̑ба, али у том случају ако није прадед, онда значи да дотични зове бабом оца, па за разлику деда зове ста̏ри ба̑ба .   Арн.   ба̑ба отац : Diȃļi bȃbes   татино дете .    И турски   baba   отац , али и старац , чича ,   фиг. ваљан, добронамеран, добар човек . — У В. 2.   ба̀ба .

Речник говора јужне Србије

ба́ба  ж   дечја игра с каменчићима   ( Радовница ).

Речник дубровачког говора

ба̏ба  ж
1.
  жена која помаже приликом порођаја, примаља.  –   Ѝмала је баба Па́вле око три́десети го̏дӣна̄ ка(д) се на̏ш Бра̑нко ро̀дијо.
2.
  пржена смјеса од јаја, хљебних мрвица и мало брашна.  –   Ако о̀стане̄ јо̏ш ја̑ја, учѝни ми ба̏бу.