за̏вича̑ј, m.мјесто гдје се ко родио и навикао, Ort wo man geboren worden, und woran man sich gewöhnt hat, die Heimath, solum natale [cf.вилает1, домаја, 1камен2, постојбина, сент]: И кљусе и говече тежи на свој завичај: С Богом, земљо, с Богом, завичају — Већ сам жељан завичаја свога.