1.   ка̏ме̑н , ка̏мена , m.  ( loc.   камѐну )

1.

  der Stein , lapis , cf.   кам , ками  [ крш   2 , стијена   3 ] : Од камена  ништа до камена .

2.

  (у Ц. г. ) отишао на свој камен   т. ј. на своју ; тако се каже и:  Не ће да остави својега камена , и т. д.

3.

  н. п.   воденица од три камена .   cf.   витао   3 .

2.   ка̏мен , а , о  adj.

1.

  steinern , lapideus : Па изиђе на камену  кулу .

2.

  (у Рисну )   н. п. пињата ,   irden , fictilis . cf.   [vide]   земљан .

/   ка̏ме̄н   /   изр.   о̀стат о̀т камена   скаменити се, запањити се због нечега.  –   Ка(д) смо чу̏ли што̀ се дого̀дило, о̀стали смо о̀т камена.