Српски рјечник

ка̏м , ка̏мена , m.   (по југоз. кр. )   vide   [1]   камен   [1] :   кам  из руке , а ријеч из уста; Ово рече, за кам  запануо .

Речник дубровачког говора

/   ка̏м   /   изр.   у̀ кам се у̏про̄ (упр̀ла, у̏прло)   клетва у смислу: далеко га кућа.  –   Све̏ хи пра̏тӯ нѐвоје, па са̏д ѝ боле̄с, у̀ кам се упр̀ла!