за̀дјести , дјене̑м  ( дједе̑м ) ( cf.   задјенути ) v. pf.   ( југоз. )

1.

  н. п. нож за појас, цвијет за капу ,   stecken , pono .

2.

    кавгу, говор, бој , т. ј. започети ,   anfangen , moveo .

3.

  кога за појас ,   übertreffen , supero .

4.

  дирнути ,   anrühren , angreifen , attingo  [ vide   дарнути ]: ти си најприје њега задио .

5.

  berühren , attingo : прошло му тане кроз хаљине, али му меса није задјело , cf.   захватити  ([ заватити   3 ) затаћи  ( затакнути   2 ]) : Погоди му пуце од доламе, | Тере Раду  не зађеде  меса .

6.

  treffen , attingo , ferio , [ vide   десити ] cf.   задесити : Тако ме ненадно чудо не зађело !