зата̀ћи  [ затакнути ], за̀такне̑м  v. pf.

1.

  н. п. нож за појас, цвијет за капу ,   hinter  —,   auf etwas stecken , praefigo : И затаче  свијетло оружје .

2.

  berühren , attingo , cf.   [vide]   задјести   [5] : Пресјече му на грло синџира, А б’јела му не затаче  меса .

3.

  (у Ц. г. )   beleidigen , offendo : Су чим нас је Ђуро затакао .

4.

  (у Ц. г. )     кога , зазвати на мејдан ,   anffordern , provoco : затакао га је .