/
залу́ду
/
изр.
ста̑т залу́ду
ништа не радити или, ако се односи на ствар, ничему не служити.
–
О̑ди сто̀јӣн залу́ду, а до̏ма ме че̏ка̄ по̀со̄.
–
Ку̏ћа је пу̏на ства́рӣ што сто̀јӯ залу́ду.
за̏лӯду
,
прил.
—
узалуд, без наде за успјех.
—
Залуду му говорим.