зами́нути , за̀ми̑не̑м , v. pf.

1.

  н. п. за брдо, за кућу ,   hinter — gehen , ео post — . cf.   заћи   [1] .

2.

  кога ,   vorbei gehen , praetereo  [ vide   проћи   1 ]: А сватови гору заминуше  — Још озад га неки заминуше .

3.

  vorbei sein (von der Zeit) , praetereo , cf.   [vide]   проћи   [2] ; Кад десета замину  година .