за́ћи , за̑ђе̑м  ( за̀шао , за̀шла ) v. pf.  [ cf.   заићи , заљести , заљећи   1 ]

1.

 [   а)  ] hinter — gehen , eo post  — [ cf.   заминути ]: зађе за брдо; за кућу ; [   — б) vide   сјести   3 :] Сунце зађе  за гору, | Дај ми, попе, навору .

2.

  коме н. п. за леђа, или испријека ,   umgehen , circumvenio : Док он њему испријека зађе .

3.

  sich verirren , aberro  [ vide   залутати ].

4.

  nach der Reihe gehen     (z. B. von Haus zu Haus) , ex ordine eo : зашао  од куће до куће као водичар .

5.

  зашло ми за нокте ,   кад руке врло озебу па пошто се дође у топлину под ноктима стане здраво бољети . [ cf.   залазити   5 ].

за́ћи , за̑ђе̄м  —

1.

залутати, забасати, изгубити пут; заобићи.

2.

  загубити се с видика.  —   Зађе за брдо.

3.

  увући се у прсте (о студени).  —   Зашло ми за нокте.