за́пис, m.1.ein Talisman, carmen (signum) magicum. cf.хамајлија ([амајлија) тилисум].Записе од различнијех болести, а и од другијех зала, записују гдјешто и наши људи, али највише Турске хоџе. Гдјекојим се записима кади, али их се највише носи уза се као хамајлија; а гдјекоји се и једу, н. п. од бијесна псетета запише се запис на горњој кори од куповнога хљеба (сомуна) па се она кора осијече и да болеснику те једе, а хљеб остане ономе који је записивао. 2.(у Шум.)у дрвету изрезан крст. Кад се носе крста, обиђе се трипут око оног дрвета (записа) и (под записом) поп чита молитве, по том се крст понови ножем, па се од свијеће откине мало воска, те се од њега начини крстић и прилијепи у онај поновљени крст. На чијој је земљи крст, онај донесе вина и меса те почасти крстоноше. На коме је дрвету оваки крст, с онога род не смије се млатити нити нањ пети, јер веле да је грјехота.
Речник косовско-метохиског дијалекта
запис, а м.У ДК. реч је oвa забележена 1765 год.: Записъ ѿ биесна ѱа[са].Свештеници су у Вучитрну до недавно „писали“ људима сомун против уједа од бесна пса. (Вид. моју расправу Дервишки редови, Скопље, 1926, стр. 95.). — У В.за́пис м.
Речник говора Прошћења
за́пис, -а, м. — писмена амајлија коју носе религиозни. — Записе дају хоџе. Ишо је и код оџе, дао му је запис, али му ништа не помаже, убрзо ће умријети.