Српски рјечник

за́пис , m.
1.
  ein Talisman , carmen (signum) magicum . cf.   хамајлија  ([ амајлија ) тилисум ].   Записе од различнијех болести, а и од другијех зала, записују гдјешто и наши људи, али највише Турске хоџе. Гдјекојим се записима кади, али их се највише носи уза се као хамајлија; а гдјекоји се и једу, н. п. од бијесна псетета запише се запис на горњој кори од куповнога хљеба (сомуна) па се она кора осијече и да болеснику те једе, а хљеб остане ономе који је записивао .
2.
  Шум. )   у дрвету изрезан крст . Кад се носе крста, обиђе се трипут око оног дрвета ( записа ) и ( под записом ) поп чита молитве, по том се крст понови ножем, па се од свијеће откине мало воска, те се од њега начини крстић и прилијепи у онај поновљени крст. На чијој је земљи крст, онај донесе вина и меса те почасти крстоноше. На коме је дрвету оваки крст, с онога род не смије се млатити нити нањ пети, јер веле да је грјехота .

Речник косовско-метохиског дијалекта

запис , а  м.     У ДК. реч је oвa забележена 1765 год.:   Записъ ѿ биесна ѱа[са].   Свештеници су у Вучитрну до недавно „писали“ људима сомун против уједа од бесна пса. (Вид. моју расправу Дервишки редови , Скопље, 1926, стр. 95.).   У В.   за́пис  м.

Речник говора Прошћења

за́пис , , м.  — писмена амајлија коју носе религиозни.  —   Записе дају хоџе. Ишо је и код оџе, дао му је запис, али му ништа не помаже, убрзо ће умријети.