зе̏мља, земље̑ ж.1.материја по којој газимо и из које се у главном састоји кора земљина: Дај ми шаку земље̑. — Зари̏јо се у̏ земљу. — 2.површина за обрађивање: Како сте сас земљо̑м? — Ма̏ло зе̏мљу и̏мамо. — Ја̑ка зе̏мља; сла̏ба зе̏мља. — А. Фа̑ла бо̏гу како код на̑с не̑ће да би̏дне боста̑н кај у При̏зрен што би̏дне. — Б. То је пре̑тељу све по земље̑. — Грнча̑рска зе̏мља (иловача). — Израз: Зе̏мља га не држи̑ и земље̑ је те̑шко, каже се у фиг. место много, одвише. Занимљиво је да и код Турака постоји истоветна фраза:Jer gjöturmez ’asqer ile muchasaraja bašladi (ЕЧ. V, 108.). — У В.зе̏мља ж.