Српски рјечник

зѐмља , f.  ( dat.   зе̏мљи , асс.   зе̏мљу , voc.   зе̏мљо , pl.nom.   зе̏мље , gen.   зема́ља̑ )
1.
  die Erde , terra .
2.
  das Land , terra , regio .

Речник косовско-метохиског дијалекта

зе̏мља , земље̑  ж.
1.
  материја по којој газимо и из које се у главном састоји кора земљина :   Дај ми шаку земље̑. Зари̏јо се у̏ земљу.
2.
  површина за обрађивање :   Како сте сас земљо̑м ? — Ма̏ло зе̏мљу  и̏мамо. Ја̑ка зе̏мља ; сла̏ба зе̏мља . А. Фа̑ла бо̏гу како код на̑с не̑ће да би̏дне боста̑н кај у При̏зрен што би̏дне. — Б. То је пре̑тељу све по земље̑ .   Грнча̑рска зе̏мља    (иловача).   Израз:   Зе̏мља  га не држи̑ и земље̑  је те̑шко , каже се у фиг. место много, одвише. Занимљиво је да и код Турака постоји истоветна фраза:         Jer gjöturmez ’asqer ile muchasaraja bašladi (ЕЧ. V, 108.).   У В.   зе̏мља  ж.