Српски рјечник

зу́бац, зу́пца, m. 1. der Zahn z. B.eines Kamms, Rechens u. s. w., dens pectinis. 2. Ц. г.) vide [спица 1] палац. 3. Рисну) Корчулански камен који се меће око прозора.

Речник косовско-метохиског дијалекта

зу̏бац, зу̏пца м. испупчења или клинови који по нечему личе на зубе у животиња: Наместијо ко̏ло сас зу̏пце.Искршијо ми се један зу̏бац на че̏шељ. У В. зу́бац, зу́пца м. 1) и 2).

Речник говора Прошћења

зу́бац, зу́пца, м.клинасти дио неке алатке (грабуља, гребени, брдила, чешља и сл.)