иму́ће , n.   die Habe , das Wermögen , opes , facultates , cf.   [vide]   [2]   имање   [1] : А ако ћеш, шћерце, по имућу  — Што ли залуд велико имуће .

иму̑ће , а  ср. , в.   има̑ће . — У В. и RJA. imúće  ср.