ка̏блић, m.dim. v.кабао, das Eimerchen, urnula [videведро1]: исјекао га на каблиће(испресијецао га на онаке комаде као што је каблић).
Речник косовско-метохиског дијалекта
кабли̑ћ, ам.дем. одкабал, суд од дрвених дуга који Циганке носе кад просе јело, не осећа се као деминутив од кабал: Тура̑ кај у ци̏гански кабли̑ћ — У В.ка̏блић м.
Речник дубровачког говора
ка̀блићммала дрвена посуда за сир, масло и сл. – У јѐдно̄му ка̀блићу би̑ло је јо̏ш ма̏ло ма̏сла.
Речник говора Прошћења
ка̀блӣћ, -и́ћа, м. — мали кабао. — Дај ми каблић да помузем краве.