ка̀лем , *  m.

1.

  Rohrfeder , calamus .

2.

vide   мосур .

3.

vide  [ наврт ] калам .

кале̑м , кале̏ма  ж.

1.

  цев од трске, дрвета за мотање конца кад се снује платно :   Оста̏ло ми још два̑ кале̏ма .  —

2.

младица, летораст који се узима за калемљење воћака :   То̑ је ла̏њски кале̑м .  —

3.

реч која стоји уз реч ћумур да означи да је дрвени угаљ, жежен од дрвета а не од огранака :   кале̑м  ћуму̏р .  —

4.

турско перо . Ова реч се налази у саставу речи шамија калемћарка.   Арап.   kalem  ( перо ) и пер.   qjâr   израда, пером везен . —

5.

Фиг. рубрика :   Не̑ћу да пла̑ћају од чети̏ри кале̏ма  ни̏шта дру̏го,   грч.   τό καλάμι  или ό κάλαμος   прут, шибљика; перо .  — У RJA. kàlem  м., а., b., с.   Исп.   ћуму̑р .

ка̀лем , -а , м.  —

1.

дрвена цјевчица на којој се намотава конац.

2.

  гранчица, пупољак који се пресађује на другу биљку.