мо̏су̑р , m.  ( loc.   мосу́ру )

1.

велика цијев дрвена, што жене на њу мотају пређу   (кад хоће да снују) . cf.   калем   [2] .

2.

  (у Боци   у Новоме )   кукурузни клип, а обијен кукуруз зове се фурметин , урметин , руметин ). [ vide   клип   1 ].

мо̏сур , а  м.

1.

  ледена свећа што виси на стрехама и иначе .  —

2.

  фиг. кад некоме висе бале из носа каже се :   Оте̑го му се мо̏сур .  —

3.

она кожа што виси ћурану преко кљуна :   Оте̑гао мо̏сур  кај ћура̑н.  —

4.

дугачак нос .   Тур.   masura  им. кратак и танак прут ; цев на чунку за ткање ; цев на чесми . Код мере за текуће воде рачуна се масура  као ¼ од луле и претставља дебљину млаза воде колико четири самарџиске игле.  — У В.  и RJA.   mо̏sȗr , mо̏sȗra  м., е., f., g.

мо̏сӯр  м   мн.   мо̏сӯри   (најчешће у мн.)   слина која виси из носа.  –   Прѐстани пла̏кат, све̏ ти ви̏сӯ мо̏сӯри и̏з но̄са!