ка̀фа[*], f.(у војв.по варошима) videкаваmit allen Ableitungen.
Речник косовско-метохиског дијалекта
кафа, еж.Исп.ка̑ва. У ДК. 1776 год. 15 септ. забележено у ман. Девичу између осталог:Пол ѡке кафе ·ке҃· пара. — У В.ка̀фа ж., у RJA. kàfa ж.
Речник дубровачког говора
ка̀фаж(тал.caffè)
1.
кафа, кава, напитак спремљен од зрна кафе. – У Ду̀бро̄внӣку се пи̏је̄: ка̀фа би̏јела̄, ка̀фа цр̏на̄, у ко̀јӯ се ми̏јеша̄ пр̏женӣ јѐчам, а а̀ко је без јѐчма, о̑нда је ка̀фа пра̑ва̄.
2.
кафана. – Си̏но̄јке смо сјѐдали у ка̀фи.
3.
јутарњи оброк. – У Ду̀бро̄внӣку се ко пр̀во̄ пи́ла ка̀фа би̏јела̄ с кру̏хон и ма̏слон или с ки̏ферон, ру̑сицо̄н, пр̏стићем. изр.хо̀дит на ка̀фукаже се за нешто што у својој основној боји има и нијансу кафе. – О̀вӣ палѐтӯн и̏де̄ ма̏ло на ка̀фу. ка̀фа пра̑ва̄кафа без додатка јечма. – По̀пићемо ка̀фу пра̑вӯ и ма̏ло поћаку̀лат.