1.
das Hölzchen
,
das in dem nach ihm benannten Spiel in die Ferne geschlagen wird
. [
cf.
вириз
,
штичица
2
].
2.
das Spiel selbst
. [
cf.
вириз
].
У овој игри има
коњ
(дрво као штап),
палица
(као пола штапа),
клис
(дрво мало краће од чеперка задјељано са све четири стране) и
трлица
(шумната грана). Играчи се подијеле на двије стране, па се хватају у штап која ће страна играти; онда ударе коња у земљу, па један, од стране онијех што играју, баца клис од коња и одбија палицом, а они други сви (од оне друге стране) чувају подалеко с трлицама и
трле
(т. ј. сметају клис да не иде далеко, и гледају не би ли га како ухватили прије него падне на земљу), па одонуд погађају клисом (с онога мјеста гдје падне клис) у коња; а онај што баца клис, чува палицом да не погоде у коња: кад који погоди у коња, или кад клис дотјера ближе коња него што је палица дугачка, или кад га
утрле
(т. ј. ухвате док није пао на земљу), онда они што су трлили, дођу те играју, а ови иду те трле; кад се не погоди у коња, него клис падне даље од коња него што је палица дугачка, онда онај мјери палицом од клиса до коња, и колико буде па̑ли̑ца̑ онолико броји ко́ња̑. Кад већ изиграју онолико коња у колико су се погодили да се играју, онда им (онима што трле) баци клис трипут с коња, па прислони палицу уз коња, те је они обарају клисом; ако у та три пута не утрле клис, или не погоде њим у коња и не оборе палицу, онда им баци пошљедњи пут (опет из руке)
ја̑лицу
: па онда гдје падне клис, узјашу сви оне што су надиграни, и јашу их до коња
.
3.
eine Art Dachschindel (für Kirchen)
,
scitulae genus
.