Српски рјечник

шти̏чица , f.   Ц. г. )
1.
dim. v. штица .
2.
 [ vide   1   клис   1 ]; cf.   ћералица .

Речник косовско-метохиског дијалекта

шти̏чица , е  ж.   дем од   шти̏ца :   Поту̏ри му једно две̑ шти̏чице  да̏ ћӯти̑ пра̏во.  — У Br. Iv. štȉčica  ж. (у Ц. Г.), ф., 1) .

Речник дубровачког говора

шти̏чица  ж  ( дем. од   шти̏ца )
1.
дашчица.  –   Дјѐца се ѝграјӯ и сла̑жӯ шти̏чице јѐдну на̀ другӯ.
2.
  комадић било каквог дрва, дрвце.  –   У̀шла ми је јѐдна шти̏чица по̀д нокат.