Српски рјечник

ко̀лан,* m. 1. der Saltelgurt, cingulum sellae equariae [cf. попруг 2]: Притеже му четири колана. 2. женски појас на пафтамаvide тканице.

Речник косовско-метохиског дијалекта

кола̑н, кола̏на и кола̑на м. У В. ко̀лан м., у RJA. 2. kòlan м. Тур. kolan им. поширок појас, широко оплетен конопац; плетен од конопље, или од коже, појас којим се коњу преко трбуха причвршћује седло или самар; конопац за љуљашку.

Речник говора Прошћења

ко̀лан, , м.појас, попруг који држи седло и самар.