Српски рјечник

ко̏ра , f.
1.
  н. п. на дрвету ,   die Rinde , cortex .
2.
  н. п. хљеба ,   die Rinde , crusta .
3.
  Ресави )   vide   јуфка   [1] .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ко̏ра , е , ређе коре̑  ж.  —   У В.   ко̏ра  ж.   и у RJA. 1. kȍra  ж.   Ко̏ра  од др̏вета, јајце̏та, од лубени̏це, ди̏ње, ти̏кве.  —   Немо̑ј се̏ћ до коре̑ .  — До коре̑  је ова̑ ћестена̏ча сла̏ђа.  — Ме̄си̏ла ми да̑да ко̏рама  пи̏ту.  — Уме̄си̏ла пи̏ту бе̑лу кај бе̑ли беа̑р, а ко̏ре  гу та̏нке кај ȍпна од кроми̏да!  — На ра̏ну гу се уфа̏тила ко̏ра  два пр̏ста дебе̏ла.  — Испу̏цало, кај церо̏ва ко̏ра .

Речник говора Прошћења

ко̏ра , -е̄ , ж.  —
1.
омотач дрвета.
2.
  дио хљеба.