Српски рјечник

ко̀ча̑њ , коча́ња  m.
1.
  Ц. г. )   н. п. у купуса ,   т. ј. оно од земље до главице ,   Stängel , Strunk , caulis . [ cf.   кочан , кочаница , чокањ   1 ].
2.
  Сријему )   vide   окомак .

Речник дубровачког говора

ко̏ча̄н ,  ж  (и: ко̏ча̄њ ) доњи дебљи и тврђи дио листа (петељке купуса и сл.).  –   Ли̑с от ку̀пуса је ку̏ха̄н, ма су ко̏ча̄ни јо̏ш твр̏де.
ко̏ча̄њ   в.   кочан .