РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

ко̀ча̑н , коча́на , m.   (у Доброти )   vide   кочањ   1 .

Речник косовско-метохиског дијалекта

коча̑н , коча̑на  м.
1.
  тур. признаница што је давана при наплати каквих такса, купон, билет :   Изва̏ди коча̑н  на гу̏ре.  —
2.
део стабла на купусу испод главице, а изнад земље, који неки гуле и оно срце једу .  — У В.   ко̀ча̑н , коча́на  м.   Тур.   kočan  им.

Речник дубровачког говора

ко̏ча̄н , -и  ж  (и: ко̏ча̄њ ) доњи дебљи и тврђи дио листа (петељке купуса и сл.).  –   Ли̑с от ку̀пуса је ку̏ха̄н, ма су ко̏ча̄ни јо̏ш твр̏де.