Српски рјечник

ко̏њи̑ц , m.  ( voc.   ко̏њи̑цу )
1.
dim. v. коњ .   (ст.) :   Ја не гледам тавној ноћи доба, | Нит’ мој коњиц  мутној води брода  — Или му коњиц  орону  ? — Коњ јунака оставио | На злу мјесту у Косову ; | Јунак коњу говорио: | Ој коњицу,  добро моје !
2.
  Name eines Insects , insecti genus . [ vide   виленски коњ ].
3.
  на гуслама   vide   коњ   4 .
4.
  кочић на коме витао стоји .
5.
   [ Коњиц ]   град на <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Неретви    између <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Босне    и <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Херцеговине    (пола га је Босанско а пола Херцеговачко) :   Већ Турчина Богом побратима: У Коњицу  бега Али-бега .
6.
  манастир некакав :   Манастиру бијелу Коњицу

Речник дубровачког говора

ко̏њӣц  м
1.
  скакавац.  –   Тра́ва је пу̏на ко̏њӣца̄.
2.
  подупирач жица на виолини.  –   Нате́гни ту̑ жи̏цу прико̀ коњӣца!