Српски рјечник

ко̏њ , ко̀ња , m.  ( gen. pl.   ко́ња̑ )
1.
  das Pferd , equus  [ cf.   парип   2 ]: овчиј коњ , scherzhaft für магарац .
2.
  der stehende Stab im клис-spiel . [ cf.   ћералица ].
3.
  der Maßstab im   клис , und   прстен -spiel : два коња , три коња .
4.
  (auch коњиц)     der Steg über гусле , ponticulus . cf.   коњиц  [ 3   кобилица   4 ]. ( So auch krainisch   кобилица .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ко̑њ , ко̏ња  м.  —   У В.   ко̏њ , ко̀ња  м. :   Пода̑јте ко̏њима  зо̑б.  — Разбе̏ри се, е̏ ко̏њу , ни једа̑н.  — Толи̏ко ко̄ња̑  су ни у̏зели кача̏ци.  — Твр̑до му ме̑со кај ко̑њ .  — А̄зги̑н ко̑њ .  — Са̏г сам ја на ко̏ња .  — Таво̑ ти је, што се вели̑, од ко̏ња  на мага̑рца.  — У RJA. 1. kȍń , kòńa  м.   Исп.   којн .

Речник говора јужне Србије

коњ  м   гвоздена справа за скидање вршника са црепуље   ( Мали Трновац ).