Српски рјечник

кр́ма, f. 1. (у Хрв.) храна за марву: сијено, слама и т. д. das (Winter-) Futter, pabulum. cf. [vide] пића. 2. das Steuerruber, gubernaculum, cf. корман, думен: На галији стотина Турака | Од стотина Турскије градова, | А на крми Кичић Усеине.

Речник косовско-метохиског дијалекта

кр̏ма, е ж. јарма, трице: Све сас кр̏му сто̏ка се не мо̏же да изра̑ни. — У В. кр́ма ж., 1).
кр̏ма, е ж. врста модерних ловач. пушака, преламача. Тур. kirma од глаг. kirmak ломити, преламати. – У В. н.

Речник дубровачког говора

кр̀ма ж стражњи дио чамца или брода уопће. – Вје̏тар нам је у кр̀му. – Сјѐдали смо на кр̀ми у за̀вјетрини.