кре́нути , кре̑не̑м , v. pf.

1.

  н. п. дрво, камен ,   bewegen, von der Stelle bringen , moveo . cf.   [vide]   покренути .

2.

  н. п. зеца ,   auftreiben , excito : кренуо  сам данас три зеца, па ниједнога нијесам могао уловити ; Завикаше по гори хајкачи | И кренуше  звијера арслана .

3.

  н. п. војску ,   das Lager aufbrechen , castra movere : Крену  везир силну многу војску .

4.

  н. п. на пут ,   aufbrechen, sich auf den Weg machen , proficisci, se dare in viam , vide   кренути се , cf.   поћи : Отлен крену горе  уз планину .

5.

  (у Дубр. )   главом , т. ј. vide   полудјети .

6.

   н. п. кренуо виноград т. ј. потјерао да листа .