по́ћи , по̑ђе̑м , [ појти ], v. pf.

1.

  gehen ,ео. [ cf.   кренути   4 , кренути се ].

2.

im Begriffe sein .

3.

   поћи н. п. за стара vide   удати се .

4.

  (у Дубр. )   vide   отићи   [1] :    Метла пошла,  метла дошла ;  Ага пође  а Рустан-бег  дође .

5.

  (у Боци )   vide   умријети :    А ја знадем биља свакојега. | Па ти не ћу од урока поћи .