оти́ћи  ( о̀ти̑ћи ) [ отисти  ( оисти ), отити ], о̀ти̑де̑м  ( о̏де̑м ), ( о̀тишао ,   говори се у брзом изговору ошао  и очао )  v. pf.

1.

  fortgehen , abeo . [ cf.   минути   3 , поћи   4 ].

2.

vide   почети  ( cf.   стати   6 ):   Оде  бане ђецу миловати  — Ако т' одем  ударати њиме .