ми́нути , ми̑не̑м , v. pf.

1.

  vorbeigehen (bei einem Orte) , praetereo (locum) , cf.   [vide]   проћи   [1] : Минух  моми мимо двор  — Ко стар мине,  нека Бога моли, | Ко млад мине,  нека ружу бере .

2.

  vergehen , vorbeisein , transeo , abeo : Љето сине па и мине ; Није зиме док Божић не мине .   cf.   [vide]   проћи   [2] .

3.

vide   отићи   [1] :   Отлен Бајо  у Заљути мину .

4.

  nicht treffen , praetervolo , cf.   [vide]   промашити : Опремао се човјек (који се био скоро оженио) на војску, а жена увразила конац у иглу да нешто зашије; али будући да није добро видјела, за то није могла одмах да уврзе, него промашала мимо ушице иглене говорећи: „ мини  га сабља, мини  га пушка!“ као да муж рече да она њему врача; али он опази шта је па рече: „ минуло  је мене свако добро, кад сам ја тебе узео“ .

5.

  entgehen , evado : И ти Турске не минуо  руке .

ми́нути , ми̑не̄м  —

1.

проћи.  —   Мину чоек путем. Мину подне.

2.

  нестати, умријети.  —   Био чоек, па минуо.