кри̑ж, кри́жа, m.тако зову кршћани крст[1] од дрвета или од чега другога, али крст који човјек прекрстивши се начини на себи, не зову криж него крст, као што говоре и крстити се и прекрстити се и т. д. Тако и хришћани, који не говоре криж него крст, говоре свуда раскрижити, крижати и кришка.
Речник дубровачког говора
/кри̑ж/изр.да̏т (учѝнит) кри̑жодрећи се свог дијела очинства или материнства приликом удаје или у неким другим околностима. – Сѐстра је бра̏ту да́ла кри̑ж на̀ кућу.