кр̏ст , кр̀ста  m.

1.

  das Kreuz , crux  [ cf.   криж ],   н. п. крст од дрвета или од злата ; крст што човјек начини на себи кад се прекрсти ; крст што код својега потписанога имена начини онај који не зна писати .

2.

  нема га у крсту , seines Gleichen gibt’s nicht in der Christenheit , non invenies parem in christianis .

3.

  крст на небу  [   осам звијезда у јату „лабуд“ ], ein Gestirn , astrum .

4.

  гомила (у паорији, гдје се даје десетак) од 20 (а у крајини од 18) снопа жита ; а крстина  је мања од крста (у паорији од 10 снопа, у крајини може бити и од 18, и онда се каже да је у крстини читав крст) :   десет крста насадио на гувну . cf.   крстина   2 .

5.

  (у Далм. )   четири спице у точка . cf.   гобеља .