- Расковник: речничка платформа

кр̀стина , f.

augm. v. крст .

etliche Garben , die auf dem Felde beisammen liegen , mergitam cumulus . cf. [ кладња , складња , склад 1 ]; крст [4] .

у самара стражњи крај који је горе у накрст састављен: Свака штица свата ударила, | А крстина кума по прсима .

[ Крстина ] Frauenname , nomen feminae .

1. крсти̏на , е ж. не осећа се значење аугм. од кр̏ст .

у крст садевених 13 снопа жита : На̏шли су преко сто̄ кр̏стина пчени̏це. —

двоколица волујска заједно са колешницом, пола од четворних кола : На крсти̏ну натова̏ријо бре̏ме коломбо̏ћа. —

У ДК., у Вучитрну, записано год. 1771: Писа Неша крстинꙊ кола за з(дравље) СтепанꙊ . —

Тако се зове једна алатка код самарџија и мутавџија. ( Пећ ). — У В. кр̀стина 2. , у RJA. 1. kȑstina ж. b., b) . Исп. у RJA. 1. kȑst ., с., h).

2. Крсти̏на , е ( Пећ ) ж. и. — У В. Кр̀стина 4) .

крсти́на ж крста. „Бо́ли ме крсти́на, не мо́гу да се ди́гнем” ( Барбаце ).

кр̏стина , -е̄ , ж. —

снопље сложено послије жетве.

задњи дио самара. — Објеси обравницу, закачи је за крстину на самар.