Српски рјечник

кр̀стина , f.
1.
augm. v. крст .
2.
  etliche Garben , die auf dem Felde beisammen liegen , mergitam cumulus . cf.  [ кладња , складња , склад   1 ]; крст   [4] .
3.
  у самара стражњи крај који је горе у накрст  састављен: Свака штица свата ударила, | А крстина  кума по прсима .
4.
 [ Крстина ]   Frauenname , nomen feminae .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   крсти̏на , е  ж.   не осећа се значење аугм. од кр̏ст .
1.
у крст садевених 13 снопа жита :   На̏шли су преко сто̄ кр̏стина  пчени̏це.
 —
2.
двоколица волујска заједно са колешницом, пола од четворних кола :   На крсти̏ну  натова̏ријо бре̏ме коломбо̏ћа.
 —
3.
    У ДК., у Вучитрну, записано год. 1771:   Писа Неша крстинꙊ кола за з(дравље) СтепанꙊ .  —
4.
Тако се зове једна алатка код самарџија и мутавџија.  ( Пећ ).
 — У В.   кр̀стина   2. , у RJA. 1. kȑstina  ж. b., b) . Исп. у RJA. 1. kȑst ., с., h).
2.   Крсти̏на , е  ( Пећ ) ж.   и.  — У В.   Кр̀стина   4) .

Речник говора јужне Србије

крсти́на  ж   крста.   „Бо́ли ме крсти́на, не мо́гу да се ди́гнем”   ( Барбаце ).

Речник говора Прошћења

кр̏стина , -е̄ , ж.  —
1.
снопље сложено послије жетве.
2.
  задњи дио самара.  —   Објеси обравницу, закачи је за крстину на самар.