Српски рјечник

1.   ку̏па , f.
1.
vide   чаша   (понајвише у пјесмама) :   Дадоше му златну купу  вина .
2.
   [ Купа ]   вода у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Хрватској .
3.
  Дубр. )   vide  [ ћеремида ] ћерамида .
2.   ку́па , f.   гомила од четири ораха. Такове гомиле намјесте дјеца (свако по једну) у ред према себи, па бију редом ојнаком  с једнога мјеста, те их обарају (играју се купе). Кад који коју купу обори, он је и узме, ако један обори све у један пут, он их све узме; ако одовуд не оборе све купе, а они бију одонуд с онога мјеста гдје се кога ојнак уставио, ако и тада остане још која купа необорена, а они онда дометну опет сваки још по једну, па на ново бију .   Ein Kinderspiel mit Nüssen , lusus nucum .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ку̏па , е  ж.   Исп.   крцȏља , бело̑јка . — У В. 1   ку̏па   1) . У овом дијалекту је значење специјализирано и каже се за врсту бокала нарочитог облика, а не значи чаша.

Речник дубровачког говора

ку̏па  ж   цријеп.  –   Вје̏тар је с ку̀пје̄рте̄ ба́цијо но̀ћас не̏колико̄ ку̑па̄.