1.   ку̑с , ку́са , ку́со  ( ку̑си̑ са̑ со̑ )   gestutzt , cauda truncata  [ cf.   кундаст , кусаст ]: Кус  пијетао пиле до вијека .

2.   ку̑с , m.

1.

  das Essen mit vollem Löffel : Ако се кусом  не накуса, језиком се не нализа .

2.

  н. п. изједе све у меден кус , Geschmack . gustus . [ cf.   2   густ ].

кус , -а , -о   кратак .   „Ку́со пе́тле, дове́к пи́ле”   (посл.)   ( Врање ).