Српски рјечник

1.   гу̑ст , гу́ста , то  ( гу̑сти̑ , та̑ , то̑ , comp.   гу̏шћи̑ )
1.
  н. п. јело ,   dick (von Flüssigkeiten) , densus . [ cf.   тврд   4 ].
2.
  н. п. шума, т. ј. честа ,   dicht , densus  [ vide   2   чест ].
3.
  Далм. )   vide   [2]   чест   (н. п. густо платно) .
4.
  кад дође до̏ гу̑ста,  т. ј. кад дође до невоље ,   aufs äusserste , ubi res agitur .
2.   гу̏ст , m.   Дубр. )   der Gusto , Geschmack , gustus  [ vide   2   кус   2 ]:  Когођ има густа  има и дизгуста .